1 Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?
2 Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
3 Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.
4 Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.
5 Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?
6 А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.
7 Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.
8 Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.
9 Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
10 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
11 Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.
12 Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?
13 Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.
14 Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.
15 Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.
16 А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.
17 Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је. |
