1 А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум, дакле, надима, а љубав поправља.
2 Ако ли ко мисли да шта зна, не зна још ништа као што треба знати.
3 А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.
4 А за јело идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету, и да нема другог Бога осим једног.
5 Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:
6 Али ми имамо само једног Бога Оца, од ког је све, и ми у Њему, и једног Господа Исуса Христа, кроз ког је све, и ми кроза Њ.
7 Али нема свако разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савест њихова, слаба будући, погани се.
8 Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.
9 Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.
10 Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?
11 И с твог разума погинуће слаби брат, за ког Христос умре.
12 Тако кад се грешите о браћу, и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите.
13 Зато, ако јело саблажњава брата мог, нећу јести меса довека, да не саблазним брата свог. |
