1 Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.
2 И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.
3 Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.
4 Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,
5 Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.
6 А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;
7 Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
8 Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.
9 Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.
10 Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.
11 Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.
12 Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.
13 Делите потребе са светима; примајте радо путнике.
14 Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.
15 Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.
16 Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.
17 А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.
18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
19 Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.
20 Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.
21 Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим. |
