1 Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!
2 Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?
3 Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?
4 Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.
5 Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;
6 Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.
7 Јер који умре опрости се од греха.
8 А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,
9 Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.
10 Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.
11 Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.
12 Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
13 Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.
14 Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
15 Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
16 Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
17 Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
18 Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.
19 Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.
20 Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
21 Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
22 А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.
23 Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем. |
