1 А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
2 И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
3 И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
4 А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
5 А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
6 А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
7 И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
8 Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
9 Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
10 Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
11 Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
12 Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
13 А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
14 А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
15 Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
16 Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
17 Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
18 И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
19 Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
20 Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
21 А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
22 Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
23 А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
24 А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
25 Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
26 Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
27 Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
28 Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
29 И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
30 И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
31 И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
32 А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
33 И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
34 Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
35 И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
36 А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
37 Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге. |
