1 Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
2 Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
3 Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
4 Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
5 Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
6 Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
7 Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
8 Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
Jesus Teaches Nicodemus 9 Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
10 Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
11 Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
12 Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
13 И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
14 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
15 Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:
16 Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.
17 Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
18 Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
19 А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
20 Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
21 А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
22 А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
23 А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
24 Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
25 Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
26 И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
27 Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
28 Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
29 Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
30 Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
31 Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
32 И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
33 Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
34 Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
35 Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
36 Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему. |
;)