1 И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
2 И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
3 И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
4 И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
5 И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
6 И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
7 А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
8 И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
9 И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
10 Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
11 И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
12 И много им прећаше да Га не прокажу.
13 И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
14 И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
15 И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
16 Првог Симона, и надеде му име Петар;
17 И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
18 И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
19 И Јуду Искариотског, који Га и издаде.
20 И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
21 И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22 А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
23 И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
24 И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
25 И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
26 И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
27 Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
28 Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
29 А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
30 Јер говораху: У њему је нечисти дух.
31 И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
32 И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
33 И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34 И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
35 Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја. |
