1 Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.
2 Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким.
3 Јер од гнева Господњег зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског.
4 И тако, девете године његова царовања, десетог дана дође Навуходоносор цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.
5 И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.
6 И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.
7 Тада град би проваљен, и војници сви побегоше и изиђоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци беху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.
8 Али војска халдејска потера цара, и стигоше Седекију у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.
9 И ухватише цара и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу у земљи ематској; и онде му суди.
10 И покла цар вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.
11 И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге бронзане одведе га цар вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу где оста до смрти своје.
12 А десетог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан, заповедник стражарски, који служаше цару вавилонском.
13 И попали дом Господњи и дом царски и све домове у јерусалиму; све велике куће попали огњем.
14 И све зидове јерусалимске у наоколо развали сва војска халдејска што беше са заповедником стражарским.
15 А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан, заповедник стражарски.
16 Само од сиромашног народа у земљи остави Невузардан заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.
17 И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.
18 И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све све судове бронзане којима служаху, узеше.
19 И умиваонице и клешта с котлићима и лонцима и свећњацима и кадионицама и чашама, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски.
20 Два ступа, једно море, и дванаест волова бронзаних што беху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не беше мере бронзи од свих тих судова.
21 А ступови беху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста беше сваки дебео и шупаљ;
22 И озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ са шипцима.
23 И беше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници у наоколо беше сто.
24 Узе заповедник стражарски и Серају, првог свештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара.
25 А из града узе једног дворанина, који беше над војницима, и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.
26 Узе их Невузардан заповедник стражарски и одведе к цару вавилонском у Ривлу.
27 А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
28 Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца;
29 Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и две душе;
30 Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповедник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири хиљаде и шест стотина душа.
31 А тридесет седме године од како се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет петог дана, Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.
32 И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.
33 И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.
34 И храна му се једнако даваше од цара вавилонског, сваки дан, свега века његовог до смрти његове. |