1 У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла. |
