1 Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeèi vike moje?
2 Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira.
3 Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!
4 U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao.
5 Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti.
6 A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu.
7 Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,
8 I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje.
9 Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje.
10 Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj.
11 Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika.
12 Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me;
13 Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe.
14 Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.
15 Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me.
16 Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.
17 Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje.
18 Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb.
19 Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ.
20 Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju.
21 Saèuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me.
22 Kazujem ime tvoje braæi; usred skupštine hvaliæu te.
23 Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo!
24 Jer se ne ogluši molitve ništega niti je odbi; ne odvrati od njega lica svojega, nego ga usliši kad ga zazva.
25 Tebe æu hvaliti na skupštini velikoj; zavjete svoje svršiæu pred onima koji se njega boje.
26 Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji ga traže; živo da bude srce vaše dovijeka.
27 Opomenuæe se i obratiæe se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniæe se pred njim sva plemena neznabožaèka.
28 Jer je Gospodnje carstvo; on vlada narodima.
29 Ješæe i pokloniæe se svi pretili na zemlji; pred njim æe pasti svi koji slaze u prah, koji ne mogu saèuvati duše svoje u životu.
30 Sjeme æe njihovo služiti njemu. Kazivaæe se za Gospoda rodu potonjemu.
31 Doæi æe, i kazivaæe pravdu njegovu ljudima njegovijem, koji æe se roditi; jer je on uèinio ovo. |
