1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје. |