1 Још говори Елијуј и рече:
2 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
9 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
12 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
13 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
14 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
15 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
16 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи. |
