1 И Јов настави беседу своју и рече:
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог. |
