1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити. |
