1 А Јов одговори и рече:
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла? |
