1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми. |
